Mudro učenje Beograd - Centar

Nova neurološka istraživanja otkrivaju da pisanje rukom aktivira složene moždane mreže ključne za učenje i pamćenje, dok kucanje na tastaturi praktično omogućava mozgu da radi na „autopilotu”.

Već više od dve decenije, norveška naučnica u oblasti neuronauka Odri van der Mer proučava kako pisanje rukom oblikuje ljudski mozak.

U prekretničkoj studiji iz 2024. godine, objavljenoj u časopisu Frontiers in Psychology, njen tim je koristio EEG kape visoke gustine kako bi pratio moždanu aktivnost studenata dok su pisali rukom pomoću digitalne olovke ili kucali na tastaturi.

Rezultati su bili jasni: pisanje rukom izazvalo je sinhronizovani nalet neuronske aktivnosti u celom mozgu, povezujući regione odgovorne za pamćenje, senzornu integraciju i aktivno učenje.

Nasuprot tome, kada su studenti kucali potpuno iste reči, ova složena kognitivna mreža se urušila. Pošto se kucanje oslanja na ponavljajuće, identične pritiske tastera, ono zahteva minimalno prostorno rešavanje problema, ostavljajući ključne centre za učenje u mozgu mirnim i neaktivnim.

Ova neurološka razlika direktno utiče na to kako obrađujemo i pamtimo informacije. Ranije istraživanje Pema Milera i Danijela Openhajmera sa Univerziteta Prinston odrazilo je ove nalaze, pokazujući da su studenti koji hvataju beleške rukom dosledno postizali bolje rezultate na testovima konceptualnog razumevanja od onih koji koriste laptopove.

Dok korisnici laptopova doslovno prepisuju predavanja bez obrade informacija, pisanje rukom primorava studente da kritički slušaju, sintetišu ideje i sumiraju koncepte u realnom vremenu.

Naš mozak je deo otelotvorenog, živog sistema. Zamenom fizički bogatih aktivnosti digitalnim pritiscima na tastere bez ikakvog otpora, obezbeđujemo brzu, površinsku efikasnost po cenu dubokog kognitivnog angažovanja.

Da bismo zaista obradili informacije, donosili bolje odluke i održali um oštrim, najjednostavnije rešenje je ujedno i najstarije: UZMITE OLOVKU U RUKE!

Izvor: van der Meer, A. L. H., & van der Weel, F. R. R. (2024). Handwriting but not typewriting leads to widespread brain connectivity. Frontiers in Psychology, 14, 1219945.

♦️𝐍𝐚𝐮𝐜̌𝐢 𝐝𝐚 𝐜̌𝐢𝐭𝐚𝐬̌ 𝗟𝗔𝗞𝗢 ♦️
JEDINSTVEN PROGRAM ČITANJA KOJI POMAŽE SVIMA

Individualno prilagođen svakom detetu!

📘Da li vaše dete...
.. ODBIJA da čita?
.. SPORO čita?
.. ČITA SLOVO po slovo?
.. NE MOŽE da ponovi šta je pročitalo/la?
.. ČITATE umesto deteta?
.. TEK OVLADAVA tehnikom čitanja?
.. ČITA NAPAMET?
.. ČITA U SEBI pa izgovara...

📕Kome je namenjen?
..Predškolcima
..Prvacima
..Osnovcima kojimanije dobra osnovna tenika
..Deci s disleksijom

📕Ne zaboravite - mali problemi, postaju sve veći; a učenje postaje mučenje. Nauči da čitaš!

𝐏𝐫𝐢𝐣𝐚𝐯𝐢𝐭𝐞 𝐬𝐞 𝐬𝐚𝐝𝐚! Pošaljite nam poruku. Nalazimo se u Beogradu.

𝗔𝘂𝘁𝗼𝗿 𝗽𝗿𝗼𝗴𝗿𝗮𝗺𝗮 je Mirjana Poljaković, mag. defektoloških nauka.

☀️𝗡𝗮š 𝗽𝗿𝗼𝗴𝗿𝗮𝗺 č𝗶𝘁𝗮𝗻𝗷𝗮 će omogućiti detetu da na LAK I ZABAVAN NAČIN ovlada tehnikom čitanja i unapredi svoj nivo čitanja.

Radimo odlično i posvećeno, red je i da se pohvalimo!

Hvala mame na poverenju - nastavljamo!

❤️

Efikasan program koji za TRI nedelje intenzivnog rada rešava probleme s čitanjem!

Reši pre odmora - uživaj tokom raspusta!

Beograd, centar

Pošalji komentar ČITANJE