The Safe Place - Sigurno mesto

"Polovina tvoje patnje dolazi od pokušaja da kontrolišeš stvari nad kojima nikada nisi imao vlast. Vreme. Saobraćaj. Ono što tvoj bivši sad radi. Ono što je tvoj šef rekao na tom sastanku. Da li su ljudi koje voliš srećni. Da li se strancima dopadaš. Da li će let biti odložen.

Napravi spisak onoga što je zaista tvoje. Kraći je nego što misliš. Troši svoju energiju tamo. Gledaj kako ti se veliki deo života vraća." — Nepoznat autor

U redu je ako si mislila da si to prebolela, a onda te bol ponovo sustigne.

U redu je da se slomiš, čak i kada misliš da sve držiš pod kontrolom. To ne znači da si slaba.

Zaceljivanje rana nije pravolinijski proces. Ono je haotično i ne postoji rok u kojem moraš da ozdraviš.

— Nepoznati autor

Ova misao duboko pogađa istinu o gubitku koji se ne meri odlaskom, već promenom. Ljudi se menjaju, a ponekad ono što najviše boli nije rastanak, već susret sa nekim koga više ne prepoznajemo.

Narod je čudan. Izgube živce zbog mlake kafe, sporog vozača, zakašnjelog voza.

Ali kad se radi o onim velikim stvarima: godinama koje izmiču, snovima koje su pustili da istrule — jedva da trepnu. Možda je jednostavnije puknuti zbog sitnica, izduvati se tamo gde je bezbedno.

Jer, koja je alternativa?
Priznati da kašnjenje voza nije pravi problem? Shvatiti da zapravo ni ne želiš da budeš u tom vozu, da ideš potpuno pogrešnim pravcem?

Jer to je istina, zar ne? Polovina nas je toliko zauzeta besom zbog sitnica, da nikada ne stanemo da vidimo da smo na pogrešnom koloseku.

— farewelltothefeast